Vicoteka dana: Sreća pa tu je pandur – Regionalne Novine

Vicoteka dana: Sreća pa tu je pandur

Juri seksualni manijak djevojku ulicom i viče: –Dođi da mi pus*iš ku*ac! Djevojka bježi, a manijak za njom ponavlja: -Dođi da mi pus*iš ku*ac! Bježi tako devojka, bježi i naleti na pandura. Sva uzrujana kaže: -Onaj manijak me juri da mu puš*im ku*ac! Na to se pandur okreće prema manijaku, vadi pendrek i uzvikne: –Nemoj da ti ja pus*im kurac!

Bonus vic:

Izgubi se Mujo u Beogradu pa naleti na Mariju Šerifović i pita je: • Izvini momak, gde je ovde Knez Mihajlova? Marija se okrene i odbrusi mu: • Alo bre majmune, nisam ja momak! A Mujo će: • Ne ljuti se bolan, nisam znao da si oženjen!

Vic 2:

Otac ostavlja božićne poklone ispod jelke za svoje sinove, pesimistu i optimistu. Pesimisti je kupio električni voz, a optimisti konjsko govno. Sutradan, pesimista otvara poklon i nezadovoljan, počne da kuka: • Jao, pa ovaj voz je električni, šta ću kad nestane struje? • Ali sine, voz radi i na baterije! – teši ga otac. • A šta ću kad se baterije potroše a ja se baš zaigrao?

• Pa kupićemo druge baterije! • A šta ako bude nedelja i ne rade prodavnice ili ako ne budemo imali para? • Snaći ćemo se! – otac će njemu. • A i šine će se kad tad iskriviti… Otac okreće glavu i pita sina optimistu: • Je li, a šta si ti dobio? • Ja sam dobio ponija, ali je negde otišao…

Procitajte dodatnu ispovjest:

Loading..

Ispovjest: 10 godina smo pokusavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na…

10 godina smo pokušavali da dobijemo bebu, svako vece stavljala sam mlaku oblogu na muzeva jaja….

muz je vodio zdravu ishranu, bavio se sportom da bi imao sposobno telo i zdravi spermatozoidi, ali opet ništa.

Na kraju som se odlučili da posvojimo jedn devojčicu. Nakon par godina “borbe” uspeli smo, bilo je sve idilično nepune dve godina nakon toga, a tada smo saznači da naša osvojena ćerka ima urođenu i tešku bolest srca.

Bilo je potrebno jako mnogo novca da se da za operaciju i opet doktori nisu davali 100% sigurnosti da će doživeti 18 godina.

Zbog toga smo ja i moj muž odlučili da tu devojčicu iako smo je zavoleli kao svoju vratimo u sirotište. Evo već 4 godine nakon toga ponovo pokušavamo da osvojimo neku drugu devojčicu, ali bezuspešno.

U međuvremenu je naša devojčica na žalost pre 4 meseca preminula. Iako je bila na “teretu” države nisu skupljena potrebna sredstva za operaciju u Francuskoj :(… Možda da je nismo vraćali i da smo uložili ovu našu ušteđevinu,

Loading..

MOŽDA bi i ona bila živa a i mi sretni sa njom… neko je mene i muža gadno prokleo, prešli smo 40-e i naša nada i vera da ćemo se ostvariti kao roditelji sve je manja ??

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *